Američki Institut za ekonomska istraživanja: Nije pravi trenutak za regulaciju Bitkoina!

Maks Gulker, viši naučni saradnik u američkom Institutu za ekonomska istraživanja (AIER), u svom nedavnom članku pod naslovom “Sada nije pravi trenutak za regulaciju Bitkoina” tvrdi da preterana regulacija nije praktičan pristup prema tehnološkim inovacijama kao što su bitkoin i digitalne valute, u ovom trenutku.

Američki Institut za ekonomska istraživanja: Nije pravi trenutak za regulaciju Bitkoina!

Maks Gulker, viši naučni saradnik u američkom Institutu za ekonomska istraživanja (AIER), u svom nedavnom članku pod naslovom “Sada nije pravi trenutak za regulaciju Bitkoina” tvrdi da preterana regulacija nije praktičan pristup prema tehnološkim inovacijama kao što su bitkoin i digitalne valute, u ovom trenutku.

Bitkoin i druge kriptovalute, kao što su Itirijum, Ripl, Lajtkoin, Itirijum Klasik i NEM, su u svojim ranim fazama razvoja. Bitkoin tek treba da reši problem skaliranja mreže koji trenutno utiče na značajno povećanje naknada za transakcije korisnika.

Servisi koji pomažu u određivanju naknada za transakcije preporučuju korisnicima naknadu od 2 dolara, odnosno oko 420 satošija po bajtu kako bi transakcija bila verifikovana i potvrđena od strane rudara relativno brzo.

Itirijum i druge kriptovalute i Blokčein mreže se, takođe, bave svojim problemima skalabilnosti i razvoja infrastrukture za svoje rastuće baze korisnika i klijenata. Itirijum i Ripl, naročito, u partnerstvu sa nekim od najvećih svetskih finansijskih institucija i konglomerata koriste pametne ugovore kako bi obračunale transakcije na autonoman, transparentan i siguran način.

U ovom trenutku bi bilo jako nepraktično da državni organi birokratizuju kriptovalute. Minimalni i efikasni regulatorni okviri su pomogli globalnom tržištu kriptovaluta da sazri. Na primer, u Japanu je legalizacija bitkoina dovela do eksplozivnog rasta potražnje za bitkoinom i drugim kriptovalutama kao što su Ripl i NEM.

Regulatorni okviri štetni za startape

Gulker objašnjava da su regulatorni okviri kao što je Njujorkov BitLicense štetni za startape kako u finansijskom tako i u tehničkom smislu. Njujorkov BitLicense zahteva da startapi plate velike takse za licencu i vode preciznu evidenciju o svojim korisnicima. To sve čini ekosistem nepodnošljivim i za male i za velike startape.

Čak su i uspešni startapi koji imaju milione korisnika i obezbeđene fondove finansiranja, kao što je Shapeshift, suspendovali usluge u Njujorku zbog nepraktičnih propisa.

Ističući štetu koja se nanosi startapima i globalnoj industriji kriptovaluta zbog regulacije od strane države, Gulker je napisao:

“Kriptovalute su i dalje u veoma ranoj fazi razvoja i usvajanja. Bila bi šteta da prilično veliki trud ide u pravcu zadovoljenja potreba regulatora, a ne potreba i želja korisnika. Istinski rizik leži u previše regulisanom tržištu kriptovaluta u ovom trenutku.”

Na kraju krajeva, Gulker ističe da države treba da zauzmu pristup ‘sačekaj-i-vidi’ i da sprovode praktične i minimalne regulatorne okvire o bitkoinu i industriji kriptovaluta. Kada tehnologija, tržište i industrija počnu da se razvijaju, država treba da se umeša i reguliše tržište za sve potrošače i investitore.

“Oni koji veruju u pozitivnu snagu takvih propisa treba da imaju na umu da to vodi ka rent-seeking (rent-seeking je korišćenje resursa kompanije, organizacije ili pojedinca da dobije ekonomsku korist od drugih, bez osećaja ikakve društvene odgovornosti) ponašanju tako što preduzeća lobiraju u vladi za povoljnije propise. Dakle, možda bi bilo najbolje za regulatore da izaberu pristup ‘sačekaj-i-vidi’,” dodao je Gulker.