Startit Centar: Održan prvi blokčein hakaton u Beogradu!

Juče je u Startit Centru u Beogradu završen uspešno organizovan hakaton na temu blokčeina. Fantastična atmosfera i sjajna organizacija (ako izuzmemo ton majstora koji nije bio na visini zadatka) je ostavila bez teksta ekipu Cointelegraph.rs-a koja je prisustvovala različitim događajima u nekoliko tehnoloških centara u Srbiji.

Strartit Centar

Startit Centar je mesto znanja, inovacija i inspiracije, namenjeno domaćoj IT zajednici. Lociran je  u Savskoj 5, u centru Beograda, prekoputa glavne železničke stanice. Startit Centar je projekat organizacije SEE ICT/Startit koja je pokrenula domaću startap scenu pre tačno pet godina i stvorila osnove da se u Srbiji kreira i razvija tehnološki ekosistem. Nakon uspešnog razvoja startap prostora “Potkrovlje Hub” upušta se u novi poduhvat, gradeći značajno veći Startit Centar, u saradnji sa opštinom Savski Venac. Kroz njihove obrazovne programe, konferencije i festivale prošlo je više od 12.000 ljudi. Generacije polaznika iOS Akademije, Startap Akademije, Wordpress Akademije, Social Media Akademije i drugih programa govore o kvalitetu i vrednosti. U Centru se razvijaju mnogi novi obrazovni programi, ali i pruža prostor drugima koji žele da razviju sopstvene. Bogata biblioteka Startit Centra će biti besplatno dostupna celoj zajednici.

Na tom mestu se susreću i zajedno rade programeri, dizajneri, marketeri i preduzetnici, ljudi koji imaju strast da rešavaju probleme, traže i stvaraju poslove, za sebe i druge.

Njihovi startapi su već kreirali inovativne proizvode za mnoge oblasti rada — od medicine i istraživanja, preko obrazovanja i roditeljstva, marketinga, farmacije i poljoprivrede.

Startit Centar nudi prostor za timove koji traže dobre (i povoljne) uslove za rad, priliku da upoznaju sjajne ljude, podršku za razvoj svojih proizvoda i biznisa i atmosferu koja podstiče ambiciju i inovaciju.

Hakaton

Počev od petka 25. avgusta pa do nedelje 27., učesnici su se takmičili praveći proof-of-concept proizvode bazirane na blokčeinu. Hakaton je trajao 48 sati što ga svrstava u one duže vrste hakatona. U svakom slučaju nije lako napraviti nešto smisleno u tako ograničenom periodu. Od učesnika se očekivalo (i bodovalo) sledeće:

  • osmišljavanje proizvoda koji je koristan
  • koji koristi blokčein na smislen i inovativan način
  • prezentacija grubog, funkcionalnog proof-of-concept prototipa

Učestvovalo je jedanest ekipa. Pobedila je ekipa GameCredits-a, ali se unapred odrekla nagrade. Ukupan nagradni fond je bio nešto manji od 1,8 miliona dinara. Drugo mesto je osvojila ekipa čiji naziv je predstavljen emodžima, treće mesto je osvojila ekipa DappModule.

U narednim danima ćemo predstaviti svaku ekipu pojedinačno. U ovom članku želimo da se posvetimo organizatorima. Razgovarali smo sa Mališom Pušonjom i Andrejem Čvorom.

Cointelegraph.rs: Da li su ispunjena vaša očekivanja vezana za hakaton?

Mališa Pušonja: Moje glavno očekivanje vezano za organizaciju hakatona je bilo da se ovaj hakaton desi-traje-završi i u suštini je to to. Sve preko toga za mene je uspeh; i to što se preko 20 timova prijavilo i to što je 11 timova kodiralo četrdesetosam sati stvari vezane za blokčein i decentralizaciju i to što su skoro svi timovi skapirali šta je poenta blokčeina i to što je novčani fond bio sve veći i veći, i to što je Startit vrhunski izneo sve ad hok promene koje su se dešavale i pre i za vreme hakatona. Sve to je manje bitno, iako je dosta važno, ali sama stvar da se ovo desilo znači da smo kao zajednica spremni da iznesemo i kvalitetno odreagujemo na pojavu nove tehnologije koja može biti remetilački faktor u trenutnom stanju stvari. Tako da održavanje blokčein hakatona u sredini 2017. godine svedoči da IT zajednica u Srbiji sve više shvata da je “disruptive” način razmišljanja izuzetno bitan. Bilo bi još bolje da je hakaton bio održan krajem 2016. pred sam hype, ali polako, mislim da napredujemo.

Cointelegraph.rs: Kada možemo da očekujemo sledeći?

Mališa Pušonja: Nadam se vrlo skoro. Mislim da bi bilo super da sledeći hakaton bude tematizovan. Na primer, Primena blokčein tehnologije u medicini ili za voting sisteme, ili IoT, …, energetika, odnosno, malo specifičnije teme da budu postavljene kao izazov. To nismo hteli ovaj put da uradimo jer je bila reč o prvom ikad hakatonu vezanom za blokčein ekosistem pa nismo hteli da odbijemo timove temom koja ih ne zanima. Sada kada se zna da je interesovanje veliko logično je organizovati novi specifičniji blokčein hakaton u skorijoj budućnosti.

Cointelegraph.rs: Koliko je teško bilo žiriju da izabere pobednike?

Mališa Pušonja: Mogu da govorim u svoje ime, jer je svaki član žirija glasao kako je hteo bez konsultacije sa ostalim članovima (u duhu decentralizacije (smiley)) meni je bilo izuzetno teško, jer nisam birao samo na primer najbolja tri tima, vec sam morao da svih 11 timova poređam po nekakavoj lestvici. Zbog najrazličitijih izlaganja/prezentacija, ideja i realizacija tih ideja teško je bilo oceniti ko gde treba da bude. Možda bih danas drugačije glasao, kada se sve sleglo, ali u tom trenutku mislim da sam uradio najbolje što sam umeo. Taj deo, da čovek greši, mislim da nijedan decentralizovani sistem neće rešiti nikada.

Ono što bih istakao nakon hakatona je da imam utisak da se često blokčein/decentralističkom pokretu, kada neko shvati šta je njegova ideja, olako pristupa kao da može da reši sve probleme čoveka ili tehnologije. Ljudi često previde da koliko god decentralizacija stvari omogućava neke nove i zanimljive stvari, tako i stvori mnoštvo (naglašavam inženjerskih) problema koji ne postoje u takozvanom centralizovanom svetu, na primer pretraga i privatnost podataka su odličan primer. Tek kada naši timovi budu radili realne proizvode zasnovane na tim tehnologijama, videće koliko je arhitektura tih proizvoda kompleksnija od jednog ‘smart contract-a’ i ‘front end’ aplikacije, mnogo kompleksnija od toga.

Cointelegraph.rs: Koliko ste zadovoljni proizvodima koji su predstavljeni?

Andrej Čvoro: Bilo je tu raznih rešenja, od neprimenljivih ideja bez prototipa do sasvim razumnih primena blokčeina sa funkcionalnim demo-ima. Dosta smislenih ideja koje smo videli zapravo već postoje kao validirani proizvodi razvijeni od strane ozbiljnih kompanija, što pokazuje da su ti timovi razmišljali u dobrom pravcu, ali da nedovoljno poznaju postojeći blokčein ekosistem. Generalno, rekao bih da je očigledno da je domaći ‘development community’ još uvek u ranim fazama razvoja, ali samo broj ljudi koji su se pojavili sugeriše da se stvari kreću u dobrom smeru.